Neadekvatnom higijenom zuba zubne naslage ostaju na površini zuba. Iako se u pluvački nalazi manje od 1% minerala, oni se vremenom ugrađuju u naslage na zubima(najviše donji prednji i gornje 6.), koje se pretvaraju u mineralizovane naslage koje nazivamo kamenac. Kamenac na zubima može se uklanjati ručno i aparatima koji rade po principu ultrazvuka (najlakše, najdelotvornije i najbrže). Ultrazvučni talasi u kontaktu sa kamencom, narušavaju njegovu strukturu i adheziju i tako ga uklanjaju sa površine zuba. Sitne pigmentacije, ostatci kamenca i dentalnog plaka se zatim uklanjaju abrazivnim pastama i četkicama na mašinskim stomatološkim instrumentima i time je proces potpun.
Kompozitni ispun
Deo zubnog tkiva koje propadne od karijesa nadoknadjuje se plombom.
Poenta rekonstrukcije je da se vrati estetika i funkcija zuba.
Karijes je oboljenje tvrdih zubnih tkiva koje pocinje u gledji, najpovrsnijem sloju zuba, pa vremenom napreduje ka centralnom delu -pulpi.
Dok je u gledji ne daje nikakvu simptomatologiju, obuhvata najmanju povrsinu, lako se uklanja i nadoknadjuje plombom.
Medjutim, kako napreduje, tako zahvata sve veci deo krunice, dok ne stigne do zubne pulpe. Tad prelazi u patologiju pulpe koja zahteva i lecenje kanala korena.
Sto je veca povrsina zuba zahvacena, teze je uklanjanje, teza rekonstrukcija tkiva i stvari se vremenom sve više komplikuju.
Kada proces ode predaleko, kada se problem zanemari, zub je onda za vadjenje.
Zato su redovne kontrole najbolji nacin da se na vreme uoce promene u sto ranijem stadijumu kada ih je najlakše sanirati.
Karijes se sanira tako sto se u lokalnoj anesteziji uklanja zahvaceno tkivo dok se ne stigne do zdravog dela zuba i zatim se postavlja odgovarajuci ispun. Ako je kvar veci i ne moze da se sanira plombom onda se stomatolog odlucuje za krunicu .
Parodontopatija, neuspelo lečenje zuba, fraktura zuba,protetska rehabilitacija, ortodontski tretman i smena mlečnih stalnim zubima su samo neke od indikacija za vađenje zuba ili zaostalih korenova. Nebitno iz kog razloga se vrši ekstrakcija zuba, princip je manje ili više sličan.
Pre samog izvođenja tretmana vađenja zuba, kako bi se obezbedio komfor i za pacijenta i stomatologa, aplikuje se lokalna anestezija koja ima za cilj da učini proceduru bezbolnom. U zavisnosti od regije u kojoj se zub nalazi i načina aplikacije anestetika, bezbolnost može biti u regiji jednog ili nekoliko zuba i cele jedne strane vilice.
Sledeći deo procedure je samo vađenje zuba uz pomoć instrumenata. Glavni instrumenti za vađenje zuba su klešta i poluge, koji se mogu razlikovati u izgledu u zavisnosti od zuba koji se vadi. Poluge se koriste za uklanjanje epitelnog pripoja zuba sa okolnim strukturama, rasklaćivanje zuba, a neretko i potpuno vađenje korenova ili zuba. Klešta su sledeći instrument koji se koristi, nakon primene poluge, i služe da se zub dodatno rasklati pomeranjem u stranu i izvadi zub iz koštane alveole. Nakon vađenja bitno je obezbediti uslove za pravilno zarastanje rane i davanje uputstava pacijentu u vezi postoperativnog toka i komplikacija koje mogu nastupiti i kako se rešavaju. U periodu do 6 meseci na mestu gde se nekada nalazio zub, nalaziće se kost prekrivena desnima, kao da tu nikada nije bilo zuba.
Ordinacijsko beljenje zuba je procedura u kojoj pacijent u ordinacijskim uslovima izbeljuje zube pod kontrolom doktora stomatologije.
Pre beljenja se pacijentu uklanjaju cvrste i meke naslage sa zuba. Nakon toga se zubi zastite da ne bi gel za beljenje ostetio desni.
Sredstvo za beljenje, nakon nanošenja na površinu zuba aktivira se lampom, visokog intenziteta svetlosti, koja omogućava mehaničko uklanjanje prebojenosti i čini zube beljim.
Od cega zavisi buduca boja zuba?
Od pocetne boje zuba i od zivotnih navika pacijenta . Pacijentima koji su pusaci i koji ucestalo piju kafu i caj rezultati traju krace.
Zasto se ordinacijskom beljenju daje prednost? Zato sto se rezultati vide nakon sat vremena, proces je bezbedan i bezbolan. Nema aktivnog ucestvovanja pacijenta u procesu i sve se odigrava pod kontrolom stomatologa
Snimanje pojedinačnog zuba – fokus je na samo jednom zubu.
Intraoralna radiografija predstavlja snimanje pojedinačnog zuba pri čemu se na snimku vidi krunica, koren i deo iznad korena zuba. Koristi se u dijagnostičke svrhe kad želimo da utvrdimo postojanje karijesa na zubu, njegovog opsega ili postojanja patološkog procesa iznad vrha korena zuba.
Današnji aparati imaju kompjuterski određenu ekspoziciju i dozu zračenja. Ne preporučuje se snimanje zuba, odnosno izlaganje x-zracima trudnica, ženama koje planiraju trudnoću i maloj deci.
RTG snimanje je deo protokola i obavezan je u slučaju trauma zuba i vilica i tokom endodontskog lečenja zuba.
Digitalni ortopan predstavlja snimak obe vilice. Na njemu se uočavaju koštane strukture gornje i donje vilice i svi prisutni zubi. Današnji aparati imaju zanemarljivu dozu zračenja. Deo su protokola pre ortodontske terapije i pre bilo kakvog protetskog rada. Predstavljaju značajno dijagnostičko sredstvo.
Slike koje se ovim putem dobiju su kristalno jasne, a mogu se pacijentu uručiti na CD-u ili poslati putem e-maila. Snimak takođe može biti i na filmu, ili i na filmu i na CD-u